Mi smo siročad. Danas je moja seka napunila 5 godina… ali niko nije došao da joj čestita. Niko…
Mi smo siročad. Živimo u staroj kući na kraju sela, zaboravljeni od sveta. Danas je poseban dan – moja seka je napunila pet godina. Ustala je rano, obukla svoju najlepšu haljinicu, onu plavu s izvezenim cvetićima. Sela je kraj prozora i gledala put, čekajući… nekog. Možda tetku koja nikad ne piše, možda nekog čarobnog, nevidljivog prijatelja.
Ali niko nije došao. Satima je gledala u praznu stazu, oči su joj bile krupne i pune nade. Na kraju je samo šapnula: „Možda sledeće godine.“ Ja sam joj tada doneo kolač od hleba i šećera, zapalio malu sveću i zapevao.
Bila je tišina. A onda je tiho zaplakala. I ja s njom.
Ali nismo sami. Imamo jedno drugo. To je dovoljno… za sad.
